PO NEŠTO I O KAFICI

Kafa je prvi put otkrivena u Etiopiji, odakle i potiče legenda o jednom čuvaru koza koji se zvao Kaldi. On je primetio da kada koze jedu bobice i lišće sa jednog žbuna, one postanu neobično razigrane i vesele. Znatiželja ga je naterala da i on proba ove bobice, posle čega se i on osećao mnogo veselije i živahnije. Priča o bobicama koje daju energiju se pročula kroz ceo region.

Tako su i monasi počeli da ih jedu, pošto su im se svidele počeli su da ih transportuju i u druge manastire. Da se nebi pokvarile u transportu monasi su ih sušili. Prvi napitak je napravljen kada su ih potopili u vodu, da bi im povratili vlagu.

Pravo uzgajanje kafe počinje tek u sedamnaestom veku.
Kafa je prvi put ispečena, na otvorenoj vatri, u Turskoj.
U Evropu stiže 1615, preko Venecijanskih trgovaca.

Drvo kafe dostiže visinu od 10 do 12 metara, ali su na plantažama do 5 metara zbog lakše berbe. Prosečno drvo kafe rodi od pola do jednog kilograma kafe. Kao i ostalo voće i drvo kafe prvo cveta. Cvetovi su beli, prijatnog mirisa poput jasmina. Cvetovi ustupaju mesto zelenim bobicama koje postaju tamno crvene za 6 do 9 meseci. Unutar ploda se nalaze po dva zrna kafe. Plod se odvaja od zrna sušenjem ili potapanjem u vodu.

Samo su dve vrste kafe komercijalizovane: arabika i robusta.
Arabika se gaji na visini od 1000 do 2000 metara nadmorske visine, najbolje uspeva na temperaturi između 15 i 24 stepena celzijusa. Ima više naglašen miris, izbalansiranu aromu i njen ukus je kombinacija slatkosti i kiselosti. Ona je i mnogo skuplja jer su veći troškovi proizvodnje, jer nije otporna na insekte i razne bolesti. Kofeina ima od 0,8 – 1,4%.
Što je veća visina bolji je i kvalitet kafe, jer su na velikoj visini bliže suncu i biljke sporije rastu čime se povećava čvrstina zrna.
Robusta, čini 25 % svetske proizvodnje kafe, raste u močvarnim krajevima, tropskim šumama, od 0 do 700 m nadmorske visine. Robusta sadrži više kofeina ( 1,7 – 4,0% ) nego arabika, a stabljika je puno otpornija. Zrno joj je okruglo, manje nego kod arabike. Troškovi proizvodnje su minimalni jer robusta nije zahtevna, zbog čega joj je i cena mala.

Najvažniji i najpoznatiji sastojak kafe je kofein.  Kofein stimuliše mozak i mi se osećamo budnijim, raspoloženijim, veselijim, punim energije. Kofein se pod uticajem toplote pretvara u vitamin niacin (grupa B vitamina). Pored toga, kafa sadrži oko 600 isparivih mirisa, belančevine, vodu, masnoće i mineralne soli.
Naučnici smatraju da je normalna upotreba kofeina do 400 mg na dan. Jedna šoljica “turske kafe” ima oko150 mg kofeina, a jedan mali espresso oko 40mg, a instant kafa oko 60mg.Danas je kafa posle vode najpopularniji napitak, rasprostranjena širom zemljine kugle.