BADNJI DAN U SRBA

Od svih praznika tokom godine, Badnji dan se izdvaja po načinu svetkovanja, po obrednima  i značenjima koja sadrži.

Badnji dan je nepokretni praznik i pada uvek 6. januara (24. decembra po starom kalendaru).

Njegovo svetkovanje počinje sečenjem badnjaka, koji se po pravilu odseca u zoru  pre izlaska sunca. Za badnjak se seče uglavnom hrastovo drvo, a može i cerovo ili graničevo. Kad se pristupi drvetu od koga će se seći badnjak, pozdravi se, najčešće sa: „Dobro jutro badnjače, i čestit ti Božić!”, pa se posipa žitom donetim od kuće u rukavici, a ponegde se badnjaku donosi i poseban obredni kolač. Badnjak oličuje borbu protiv uništenja. Badnjak je personifikacija za  živo i božanstveno biće. 

Badnjak se seče sa istočne strane i pazi se na to da odsečen padne na istočnu stranu sveta  jer u narodnom životu i verovanjima  Badnjak simboliš božanstvo sunca i životodavne vatre. Pazi se na to da se sečenje badnjaka obavi ćuteći.  Prvi iver od badnjaka ne sme da padne na zemlju, jer bi izgubio delotvornu moć, već se hvata rukom, i ima višestruku namenu: njegovim stavljanjem u karlicu treba omogućiti da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice, da niko ne može pčelama da naudi, a veruje se i u lekovitost vode u koju je prvi iver potopljen, pa  je oboleli piju radi ozdravljenja. Ni badnjak, pri padu, ne sme da padne na zemlju, već ga onaj što ga seče dočekuje na rame. 

Za ovaj praznik, od pamtiveka,  svi članovi domaćinstva morali da budu na okupu, što je jačalo porodične veze, i imalo vaspitnu i socijalnu funkciju porodice, a činilo je i sponu između predaka i budućih potomaka.  Danak modernoj civilizaciji i urbanizaciji je gubljenje običaja i razdvajanje porodica, pa se  sve više ovaj praznik simbolično obeležava po gradovima, dok je na selima još uvek očuvan. 

Usled toga se Badnji dan najčešće proslavlja prigodnom posnom trpezom, hrastovom grančicom koja podseća na badnjak, nevelikom rukoveti slame kao zamenom za nekadašnji naramak i obaveznim orasima koji su praostatak drevnog verovanja u duše predaka.
Badnjak se nosi kući na ramenu, a pridržava se rukom u rukavici. A kad se svi poslovi podmire badnjak se uveče unosi u kuću. Ponegde, kao u Aleksinačkom Pomoravlju, badnjak se  oblači, obavija u žensku košulju, da bi se množili ženski jaganjci. Pri unošenju badnjak se posipa kukuruzom, da bi godina bila rodna. Kad ga stave na ognjište, ukućani  ga daruju večerom i celivaju, a zatim se potpali. 

Zabranjeno je davati vatru iz kuće baš o Badnjem danu: Badnji dan je veliki praznik predaka; badnjidanska večera, obilata kao nijedna u godini, praćena neobičnim rečima i radnjama, u stvari je gozba dušama predaka; one se toga večera, u većem broju no inače, nalaze svuda oko nas: i u uglovima u koje im se bacaju orasi, i na slami gde se postavljaju jela, i u raskošnoj jakoj vatri na domaćem ognjištu. Ako damo te večeri vatre izvan kuće, mi rizikujemo da izgubimo svoje božanske zaštitnike, od kojih zavisi plodnost ljudska, stočna i poljska, i zdravlje, napredak i sreća. Ne samo vatra, nego se tih dana ne daje iz kuće uopšte nikakva stvar, jer za svaku može da prione poneka duša. 

Važnu ulogu u običajima Badnjeg dana ima slama koja se unosi u kuću. Pošto domaćin obiđe sa slamom oko kuće, praćen od kućne čeljadi, koja  za njim pijuče, nagovešćujući time želju da se izleže što više pilića,  unosi je u kuću i razastre je po podu. Budući da su na Badnji dan sve stolice iznete iz kuće kao sofra će poslužiti pokrovac položen na slamu, a svi ukućani, obavezno izuveni, podsedaće po slami. Kad se od badnjedanske trpeze izdvoji deo namenjen precima, a ponegde vuku ili Đermanu, i razbacaju po uglovima orasi, može se pristupiti badnjedanskoj večeri koja je, razume se, posna.

U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica (veselica), namenjena sutrašnjem danu - Božiću.Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onome ko bi to prvi spazio je pripadala nagrada od domaćina. (http://www.tvorac-grada.com/knjige/cajkanovic/tri.html)

Prilazim Badnjaku ljubim ga i Boga molim sačuvaj Bože one koje cenim i volim.

Domaćine zdravo bio badnjakom se okitio, da ti u domu zdravlje cveta svako dobro da te sreta. MIR BOZIJI DOMU TVOME, SLAVA HRISTU RASPETOME! Neka ovaj badnji dan bude vama radostan, puno zdravlja, puno sreće uz krst časni, ikonu i sveće. Neka badnjak, sveto drvo, podari vam zdravlje prvo i nek tamjan zamiriše, nek veseljem kuća diše. Nek se čuje pesme glas, BLAGOSLOVI BOŽE NAS. Nek HRISTOVO sveto drvo udovolji mojoj želji da u SREĆI I VESELJU ŽIVE MOJI PRIJATELJI.

Badnjak se loži,
vatra se plamti,
zdravlje i sreća
nek vas prati.
Nek vam svako
novo sutra,
bude radost
badnjeg jutra,
i SREĆAN VAM
BOŽIC SUTRA!

Dok zadnji badnjak gori slušaj srce što ti zbori: blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga života.

Dok plamene liske Badnjaka gore  i dok vetar severni duva, želim da te Bog čuva, a ujutro kada svane želim ti srecne Bozicne dane!

Nek Ostroški Vasilije čuva tvoje najmilije, a nebeska dobra vila u pomoc ti vazda bila, a bog dragi neka reče, sretno bilo Badnje veče.

Da ostvariš svaki san pomogo ti BADNJI DAN! Da kroz kuću novac teče pomoglo ti BADNJE VEČE! Nek se sreća s zdravljem srodi MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!