NEŠTO O ČOKOLADI

Čokolada, pre nego što se rastopi u našim ustima i pokloni nam svoju energiju i optimizam, prolazi dugi put počev od zelene mahune na niskom tropskom drvetu.

Brojne kulture su je učinile ključnim delom svoje tradicije: verovalo se da jača veru, poboljšava zdravlje, daje snagu i doprinosi ljubavnom zanosu i strasti.

Drvo kakaoa, u čijim se mahunama nalaze plodovi od kojih se nakon obrade dobija čokolada, otkriveno je pre 2000 godina u tropskim šumama Amerike. Među prvima koji su imali čast da okuse ovaj neodoljiv ukus bile su Maje. Oni su mešali semenke kakaoa sa drugim začinima i tako dobijali gorak začinjen napitak, koji je, smatralo se, imao lekovito dejstvo.


Za Maje su mahune kakaoa simbolizovale život i plodnost. Koristile su se u obrednim ritualima, uključujući i venčanja, i smatrale se hranom bogova. Susedi Maja iz centralnog Meksika, Asteci, verovali su da se konsumiranjem plodova drveta kakaoa stiču mudrost i moć, da su ti plodovi ne samo izuzetno hranljivi već i da daju jačinu i izdržljivost, a deluju i kao afrodizijak. Njihov vladar Montezuma svakog dana je pio tečnu čokoladu kako bi povećao svoj libido.

Stanovnici Evrope su prvi put došli u dodir sa ovom poslasticom 1519. godine, kada je Montezuma španskom istraživaču Hernandu Kortezu i njegovim vojnicima ponudio svoj božanski napitak. Španski konvistadori su potom u Evropu doneli seme kakaoa, nakon čega dolazi do njegove masovne upotrebe u vidu napitka u najelitnijim krugovima.

Čokolada postaje poznata po svojim zavodničkim moćima

Svoju reputaciju afrodizijaka čokolada je najpre dobila na francuskom dvoru. Postala je inspiracija umetnika širom sveta. Čak je i najveći ljubavnik svih vremena, Kazanova, imao naviku da pre odlaska u svoje ljubavne pohode najpre uživa u ovom očaravajućem napitku.

Veruje se da su tokom 17. veka ljubavnici prvi put počeli da iskazuju svoju ljubav prema voljenoj osobi sitnim znacima pažnje, među kojima se svakako našla i čokolada. A godine 1868. zvanično se pojavila i prva kutija čokoladne bombonijere.

Za razliku od mlečne ili bele čokolade, crna čokolada u sebi sadrži flavonoide nalik onima koji se mogu naći u čajevima, crnom vinu, voću i povrću. Brojna istraživanja su pokazala da manje količine crne čokolade mogu poboljšati rad krvnih sudova i regulisati nivo šećera u krvi, kao i osetljivost na insulin, zahvaljujući čemu dolazi do smanjenja rizika od pojave dijabetesa.

Kakaovac su oko 1400. godine pre naše ere kultivisali srednjeamerički Omleci. Međutim, sam naziv čokolada potiče od kasnije astečke reči xocolati, što znači „gorka voda“ , jer su čokoladu Asteci i Maje više pili nego jeli. Zrna kakaa su tada koristili kao dar bogovima i kao sredstvo plaćanja.  Na verovanje Asteka da čokoladni napitak piju i bogovi podseća prirodnjački naziv kakaovca iz 18. veka – Theobroma ( božja hrana). Narodi Srednje Amerike su osim toga verovali da čokoladni napitak pomaže u savladavanju umora i teškoća sa probavom i da deluje kao afrodizijak.

Evropljani su za čokoladni napitak prvi put čuli tek u 16. veku kada su španski kolonizatori porobili Asteke. Do početka 17. veka Španci su „ tajnu čokolade“ brižljivo čuvali, mada su kakaovac planski gajili u svojim kolonijama, a čokoladni napitak bio je izuzetno omiljen među španskim dvoranima i nalazio se na njihovom meniju. Italijanski svetski putnik Antonio Carletti 1606. godine obelodanio je tajnu kakaovca i čokolade i razglasio je po drugim evropskim zemljama. Tako je čokoladni napitak brzo postao najomiljenije piće na evropskim dvorovima.

Čokolada u obliku hrane prvi put se pojavila oko 1670. godine kao dodatak rolatima i tortama. Međutim, na čokoladu u tablama, kakva danas najčešće postoji, trebalo je čekati još dugo vremena. 1700. godine pojavili su se prvi primerci čvrste, trajnije čokolade. Međutim, tek od sredine 19. veka počeli su da je proizvode u ogromnim količinama i od tada se munjevitom brzinom uzdigla među najomiljenija jela svuda u svetu a proizvodi od čokoladne oblikovani na razne načine među izuzetno omiljene poklone.

Kako nastaje čokolada?  Priča počinje od kakaovca i njegovih zlatno-smeđih plodova. Zrna kakaa se najpre prže, zatim samelju u posebnim mlinovima kako bi nastala gusta tečna smeđa kakao masa. Presovanjem mase kakaa dobija se kakao puter. Od toga kakvu vrstu i kakav ukus čokolade želimo da proizvedemo, zavisi količina kakao putera i drugih dodataka koji se mogu dodati kakao masi. Obično, mada ne i neophodno, čokoladu sačinjavaju kakao masa, kakao puter, šećer, mleko u prahu, arome ( na primer, vanile, cimeta) i različiti dodaci ( na primer: badem, lešnik).

CRNA ČOKOLADA - Kod nas se često naziva "čokolada za kuvanje". Sadrži veći procenat zrna kakaoa od drugih vrsta. Kvalitetna crna čokolada sadrži najmanje 50 odsto kakao delova. Ostali sastojci su šećer, vanila i soja lecitin. U svetu se smatra najkvalitetnijom vrstom čokolade, upravo zbog visokog sadržaja kakao delova.

  MLEČNA ČOKOLADA - Sadrži sve što i crna čokolada, ali i mleko u prahu. Kvalitet se meri procentom kakao delova i vrstom mleka u prahu. Kvalitetne mlečne čokolade sadrže najmanje 31 odsto kakao delova, a mleko u prahu je švajcarsko.

  BELA ČOKOLADA - Sadrži mleko u prahu, kakao buter, šećer, vanilu i soja lecitin. Kvalitetna bela čokolada ima min 26 odsto kakao delova, odnosno kakao butera.

Prijatno!

SREĆNA NOVA GODINA.